ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

УПРАВА ЗА ШУМЕ

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ИСХРАНУ И ПОЉОПРИВРЕДУ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

ПРОЈЕКАТ TCP/YUG/2902

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ И ИЗГРАДЊА КАПАЦИТЕТА ЗА НАЦИОНАЛНИ ШУМАРСКИ ПРОГРАМ СРБИЈЕ

Почетна страна

Увод

Пројекат

Извештаји

Управљање пројектом

Развој пројекта

Догађаји

Закон о шумама-анкета

Вести

Увод

Шуме су традиционално играле важну улогу у економији земље. Оне представљају значајан ресурс за економски и друштвени развој. Улога у заштити земљишта, воде, живог света, биодиверзитета и генетичког потенцијала је од виталног значаја. Различите функције шума, од улоге у заштити животне средине до рационалног коришћења шумских производа, су важне за добробит људи. Шуме утичу, и под утицајем су развојних питања као што су обезбеђивање радних места, остваривања прихода, искорењивање сиромаштва, обезбеђивање енергије за домаћинства и привреду, снабдевање основим шумским производима, и учешће у спољнотрговинској размени. Поред тога, шуме су блиско повезане са питањима унапређења животне средине, одржавања биодиверзитета, ублажавања ефеката ''стаклене баште'' и променама климе.

Споредни шумски производи као што су месо дивљачи, ловачки трофеји, кожа, шумско семе, воће, јестиве гљиве, мед, плута, смола, маховина, лековито биље су значајан извор прихода, нарочито у руралним областима. Коришћење споредних шумских производа је смањено у претходној деценији и потребна је ревитализација. Развој овог сегмента кроз концепт одрживог газдовања укључује фундаменталне промене у приступу еколошким, шумско-узгојним, социо-економским и трговинским питањима. Споредни шумски производи су основа за интегрално и одрживо газдовање шумским ресурсима. Мала предузећа која на овоме заснивају своју делатност, обезбеђују посао за не-земљорадничко становништво и приходе домаћинствима у руралним областима. Фонд дивљачи у Србији, заједно са могућностима националнх паркова за рекреацију и туризам, представљају значајан потенцијал за комерцијално коришћење.

Међутим у протекле две деценије, шумски ресурси и земљи су претрпели оштро смањење, између осталог, и услед погоршања институционалних оквира и недовољних капацитета Управе за шуме да штити, планира и управља шумским ресурсима у земљи. Погоршање стања је нарочито било приметно у сектору приватних шума, које чине половину од укупних 2,5 милиона хектара под шумом у Србији, нарочито због недовољне контроле Управе за шуме и других надлежних служби и интересних група у шумарству.

У Србији има око 500 000 приватних шумовласника које поседују шуме на пет млиона парцела у 7 500 општина. Просечна величина парцеле је 0.5 хектара а често не прелази више од 20-30 ари. У већини случајева, поседи су неправилног облика, дуги и уски, што је последица поделе поседа између чланова породице. Таквим поседима је тешко газдовати на одржив начин. Како је и сам сектор потпуно неорганизован, тешко је пружити одговарајуће саветодавне услуге и обуку шумовласника, како би им пружила могућност да  паметно газдују својом шумом, да повећају приходе и да заштите животну средину зарад опште добробити друштва у Србији. Уколико се шумовласници не организују у неке облике удруживања или асоцијација за заједничко газдовање и трговину, видљиво унапређење стања у овом сектору није извесно.

Нацрт шумарске политике